POLITIČARU ĐOKIĆU VLAST VAŽNIJA OD ISTINE I MINUTA ĆUTANJA ZA STUDENTKINJU: Okrenuo glavu od tragedije na Filozofskom, FOTELJA JE IZNAD ŽIVOTA!
Jaz između "16 minuta tišine" za Novi Sad na ulicama i zatvaranja očiju pred pogibijom studentkinje na Filozofskom fakultetu ogolio je svu surovost blokaderske selektivnosti i potvrdio da njihova tuga nije odraz empatije, već politička kalkulacija koja žrtve deli na one pogodne za proteste i one koje treba sakriti od javnosti.
Ulice Srbije i hodnici srpskih fakulteta odjekivali su mesecima, od 1. novembra 2024. godine, pod nogama i parolama onih koji su novosadsku tragediju i 16 žrtava pada nadstrešnice iskoristili za politički obračun.
Beogradske ulice i prostor ispred Filozofskog fakulteta ostali su nemi pred tragedijom koja se dogodila upravo na tom mestu: jedna studentkinja, M. Ž. (25), stradala je 26. marta kasno uveče, oko 22.45 časova, padom sa petog sprata fakulteta. Saučešća porodici ove mlade devojke, čiji je život ugašen pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima, uputio je vrh države.
Reakcija onih koji se nazivaju "borcima za pravdu" bila je poražavajuća. Umesto dostojanstvenog oproštaja, vapaja za istinom i minuta ćutanja za stradalu koleginicu, blokaderi su pokrenuli - proteste protiv istrage!
Jezivi muk
Glas kolega sramno je izostao upravo onda kad se smrt desila u njihovom sopstvenom dvorištu, na Filozofskom fakultetu, koji je postao poprište nelegalnih aktivnosti i boravaka tzv. studenata u blokadi. Dok su na hodnicima i u kancelarijama Filozofskog boravili mimo propisa, uprava je zatvarala oči, a sada, pred tragedijom sopstvene studentkinje, njihova tišina je najglasnija.
Jedan mladi život izgubio je posthumno i bitku protiv velikih političkih ambicija. Svedočimo ne samo nedostatku empatije već i nedostatku odgovornosti dekana Filozofskog fakulteta Danijela Sinanija i rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića.
U svetlu njihovog delovanja, poštenije je nazvati ih političarima nego akademskim radnicima, jer njihovi postupci nisu ništa drugo nego građenje političke karijere preko leđa studenata.
Na ovaj paradoks ukazao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom obilaska gradilišta Ekspo, naglasivši da je "očigledno legitimno da jedan rektor gradi političku karijeru preko budućnosti dece u ovoj zemlji", ali da mu, kako je istakao, jedna stvar posebno upada u oči.
Sumnjive okolnosti
- Sve je to super, osim što nije legalno i legitimno da ne posvetite pažnju ubistvu jedne devojke. Zahvalan sam porodici Milice Živković, koja je sarađivala s državnim organima. Ta devojka je svega 18 minuta pre smrti slala potpuno normalne poruke. Ništa nije nagoveštavalo da bi bilo šta učinila protiv sebe. Ništa čudno u njenom ponašanju. Ona je na to bila naterana. Na koji način, istraga će da utvrdi - rekao je predsednik Vučić tokom obilaska gradilišta Ekspo.
Kako je istakao, brine ga nedostatak empatije, i navodi da ni političar Đokić niti drugi političari s fakulteta nisu pokazali empatiju prema toj devojci.
- Više minuta ćutanja je dobilo kuče Dona nego jedna divna devojka... Treba da bude sramota političara Đokića, političara Sinanija, političara Roglića (Dejan Roglić, dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu, prim. aut.). Ali narod to sve vidi, i on će da sudi - rekao je predsednik.
I upravo će narod biti taj koji će na kraju suditi o njihovom (ne)postupanju i nedostatku osnovne ljudskosti u trenucima kad je ona bila najpotrebnija.
Oni koji su okrenuli glavu od tragedije na Filozofskom moraće narodu da pogledaju u oči!
Kurir Politika